GODINA SMOKVE

chicago-hardy-fig-tree-3

Pre nekoliko godina, otac je posadio smokvu u dvorištu naše vikendice, u blizini Valjeva, na oko 300 metara nadmorske visine.

Vidi se čim se otvore vrata, zajedno sa šupom, tarabama i parom kruški. Za zemlju se ne može reći da je izuzetno plodna, kao što se, na primer, može reći za vulkansko tlo. Usevi uspevaju, ali kvalitet varira. Vreme predstavlja veliki uticaj, posebno na maline i drugo bobičasto voće. Ali ono što uspeva, i to u izobilju, jestu šljive. Nisam naročiti ljubitelj šljiva, niti ostatak moje porodice, izuzev oca, kome su one omiljeno voće. Šljiva ima toliko da usled svoje težine jedna trećina završi na zemlji, zajedno sa granama koje su ih nosile. Naravno, uspevalo je i razno voće i povrće, ali nikad kao šljive. U međuvremenu, smokva koja je u početku rađala malu količinu (kvalitetnih plodova), je rasla u senci strogo kontinentalne klime. Kako su godine prolazile, smokva je sve više i više rađala, ne menjajući kvalitet.

Ali, ove godine, nešto se čudno desilo.
Maltene da nije bilo šljiva, dok je jabuka i krušaka je bilo nešto malo. Smokva, moja omiljena, u čiju plodnost se sumnjalo, je rađala kao nikad pre.

Mnoge lepe stvari su mi se desile ove godine; divne, bestežinske, tople i iznenađujuće stvari i razne prilike i novosti su se sjatile oko mene, po prvi put u životu, pružajući mi trenutke koje sam smatrao nedostižnim. Odjednom, iznenada, shvatio sam da sam srećan. I ta se sreća nastavila, obuzimajući hodnike i stubove. Ali, svet oko mene podseća na šljive. Jako je malo plodova donela ova godina. Čujem samo o jalovosti postojanja; o besu; o nemirnim elementima; o prirodi koju savijaju.

Ne pridajem značaja slučajnostima. Stvari se dešavaju i grane padaju same od sebe. Paradoksalnost vlada, pogotovo mnome; plačem nad plimom urušenih života i relikvija i plačem svaki put kada me sestričine zagrle. I tako, u krug.

Ovaj blog, moja knjiga, novi prijatelji, nadoilazeće knjige/serije/filmovi koje željno iščekujem, snevane i skovane ideje…jedna do druge, sve sočne, čvrste i slatke smokve.

Tako da, uživam u šećeru dok pada s neba, zahvalan i učtiv.

Volim te, Stardust. Budi mi dobro.

Gilmore

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *