ČUDOVIŠTE U NAMA

dsc_2660

Sedam minuta posle ponoći – Patrik Nes (Patrick Ness)
po ideji Šivon Daud (Siobhan Dowd)

„Konor ponovo baci pogled ka prozoru svoje sobe, zamišljajući baku kako spava u njegovom krevetu. ’I kako bi to trebalo da me spase od nje?’ Čudovište se ispravi u svojoj veličini i sa visine pogleda Konora. Ne treba tebi spas od nje, reklo je.“

Preskočilo mi je srce, stvarno jeste. Zatvorila sam knjigu i izašla na vetar (baš onaj koga se plašim, od koga mi žmarci neprijatnosti prolaze kroz telo) da mi zadrži suze.

Continue Reading

KAD DOBIJEŠ BITKU, A IZGUBIŠ RAT

dsc_2659

Duge noći i crne zastave – Dejan Stojiljković

Crni oblaci se dižu na istoku, u vazduhu se oseća nadoilazeća pošast. Uznemirava taj nečisti zadah, bezobrazno truje svetlost. Ali ni ona nije bez odgovora. Ona ima svoje heroje.

Možemo mi dokazati svim pretnjama sa istoka u kojem god obliku da one dodju (bar mi se tako činilo). Lako je nama kada imamo Zmaja od Radana (Ivan Kosančić), topličkog vojvodu Milana i hrabrog nam na jeziku, a i na delu, Miloša Obilića.

„Stranac podiže levu ruku i njome skinu kapuljaču koja mu je prekrivala glavu. Idrizu Malkačoglu se na tren učinilo da nikad nije video lepšeg čoveka. ,Ja sam vojvoda Ivan Kosančić., reče ovaj glasom od koga Idrizu zadrhta utroba, i osvrnu se oko sebe prešavši pogledom preko zapaljenog manastirišta i mrtvih telesa. ,A ti…,. Kosančić zaćuta na tren dok su mu se u zenicama ogledali vatreni jezici, a onda završi misao :,…ti ćeš zažaliti što si se rodio.,“

Continue Reading

TEEN FEMINISTIČKA FAE ASSASSIN AVANTURA

smaas_-_tog_series

Throne of Glass – Saraj J. Mass

Ovim se zalažem za sve knjige koje su vredne čitanja, iako se ne smatraju visokom književnošću, iako sadrže više klišea nego što je možda poželjno. Na kraju krajeva, ne moraju sve knjige da budu Metamorfoze ili Lolite, što i, srećom, nisu.

Zašto? Zato što u umetnosti treba uživati. Umetnost nije samo tu da saopštava ili ogleda, već nam i masira mišićna vlakna, talas za talasom, dok se ne stvori bujica prijatnih nadražaja, spremna da obuzme dendrite štrebera širom sveta.

Klišei su delotvorni deo književnosti jer postoji čar u dobro poznatom. Ovde ga ima na pretek – siroče, antiklimatske sudbine, okrutni kraljevi, zgodni prinčevi, lepotice-opasnice, oči nalik safirima, magija u svetu koji je zabranjuje itd.

Continue Reading

RAZLOG ZA VEROVANJE

djakon-bogorodicine-crkve-isidora-sekulic_slika_o_48168101

ĐAKON BOGORODIČINE CRKVE – Isidora Sekulić

Mila,

nije li kugla pala i slomila se, tu, pred tvojim rečima? Slom je oslobodio nešto u tebi, što imade posledice po sve nas. Mila moja, nema ti ravnog sjaja među ovim dolinama i gordim četinarima; nismo imali svog Prometeja, te si on postala, ali ne mogu odrediti da li namerno ili slučajno; dade svetlost, pa te sad kljucaju kosturi jer se celoviti prikaz, sem tvoje jetre, pokorio godovima vremena. Sada te se sećaju u pogrešnim trenucima, u sredinama, u nabrajanjima – praznih mesta? žena? šupljina? Novac se troši na novac koji se troši na taštinu i lažne idole, ali dokle god ima Lune, ima i nas koji ti pišemo i pevamo u mraku. Ima nas i volimo te, samo ne znamo koliko nas je.

Continue Reading

GODINA SMOKVE

chicago-hardy-fig-tree-3

Pre nekoliko godina, otac je posadio smokvu u dvorištu naše vikendice, u blizini Valjeva, na oko 300 metara nadmorske visine.

Vidi se čim se otvore vrata, zajedno sa šupom, tarabama i parom kruški. Za zemlju se ne može reći da je izuzetno plodna, kao što se, na primer, može reći za vulkansko tlo. Usevi uspevaju, ali kvalitet varira. Vreme predstavlja veliki uticaj, posebno na maline i drugo bobičasto voće. Ali ono što uspeva, i to u izobilju, jestu šljive. Nisam naročiti ljubitelj šljiva, niti ostatak moje porodice, izuzev oca, kome su one omiljeno voće. Šljiva ima toliko da usled svoje težine jedna trećina završi na zemlji, zajedno sa granama koje su ih nosile. Naravno, uspevalo je i razno voće i povrće, ali nikad kao šljive. U međuvremenu, smokva koja je u početku rađala malu količinu (kvalitetnih plodova), je rasla u senci strogo kontinentalne klime. Kako su godine prolazile, smokva je sve više i više rađala, ne menjajući kvalitet.

Continue Reading